الصربية 1442

Ona živi usamljeni?kim životom sa sinom jedincem. Sin odrasta i ve? je stasao momak. Jednoga dana policija se pojavljuje na vratima, kažu da je njen sin ubio šesnaestogodišnjeg de?aka. Život se okre?e naglava?ke. Majka i dalje voli svog sina, pose?uje ga redovno u zatvoru. Uo?ava jednu ženu koja je tu jednako ?esto kao i ona. Još jedna majka. Spontano zapo?inju razgovor i nastavljaju ga na putu ku?i, potom u kafi?ima i restoranima. Ali onda iskrsava pitanje koje ?e uzdrmati novo prijateljstvo – i odjednom, ništa više ne?e mo?i da se uzme zdravo za gotovo, niti ono što se desilo niti ono što ?e se tek desiti. „Ida Linde piše prozu kao pesnikinja, jedna slika vodi drugoj, ali je poruka sekundarna u odnosu na formu: zna?enje leži u stilu. A kada se zaplet zaoštrava, ton se tako?e menja: pripovedanje nije suzdržano nego podrhtava od emocija. Na kraju ?e uslediti uzbudljiv i istovremeno veoma dvosmislen obrt.